ћи̏кавац
ћи̏кавац, ка̑вца m. (у Ц. г.) ован који се научи те води овце кад удари непријатељска чета. Кад чобанин опази чету, он избацивши пушку побјегне куд хоће, а ћикавац, на коме је и звоно, одмах за чобанином а овце за њим; ако чобанин није рад метати пушке, он се само каменом или чиме другијем баци на ћикавца, и он одмах потрчи за њим као и пушку кад чује.