Цариград [cf. Стамбол]

Ца̏ригра̑д, m. 1) die Kaiserstadt (Konstantinopel), urbs imperatoria (Constantinopolis). [cf. Стамбол]. Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: „Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадити.” Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају), узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је; по том га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а ова од тога часа остане трудна. Кад се послије стане истраживати и испитивати од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад дјевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да огледају чини ли то дијете из лудости, или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље, ако ли не буде оно ће за дукате.” Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала. Кад буде дијете већ велики момак, онда га цар отјера у свијет, и каже му: „Да се нигдје не станиш, док не нађеш гдје су се два зла ударила.” — Ходајући тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто гдје је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла”, па пође унаоколо разматрати она мјеста; кад дође онако унаоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: „Овдје треба стати.” У који мах то рече, у онај се мах обазре, а то се од онога трна до његовијех леђа (куд је год он ишао) створио зид. И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: „овдје треба стати” зид би за њим нарастао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога дједа отме царство. — 2) у Троношкој планини (од намастира к југозападу) бријег и наврх њега зидине од старога градића.