сугреб
су́греб, m. [1.] von Hunden oder Füchsen aufgescharrte Erde*, terra effossa a cane aut vulpe: Нагазио на сугреб. Кад дјеца нађу сугреб у пољу, онда пљуну у њега; јер кажу да могу изићи по човјеку некакви шклопци кад нагази на сугреб па не пљуне уњ. [2. cf. загрепсти 2:] Узео сугреб, т. ј. утекао.
*гдје пас или лисица разграбе земљу — Броз-Ивековић (1901) 2, 490.