прчор

пр́чор, m. каже се у шали за укухан дроб. Дроб се са џигерицом обари пак се послије ситно исјеца и попржи с луком црнијем, пак се онако врућ саспе у чабрицу, и одозго се још затопи машћу, па уз месојеђе кад хоће да се једе извади се колико треба у таву те се погрије. Од овакога се масна јела мала дјеца ласно озлотрбе, и онда реку: најело се дијете прчора, па га тјера напоље. cf. затоп.