пандур и пандурница
па̀нду̑р, панду́ра m 1) (у Србији) der Wächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u. s. w., viator publicus. За владања Турскога свака је кнежина имала по неколико пандура, који су са буљубашом ишли по кнежини те тјерали хајдуке и друге рђаве људе хватали. Ови су пандури највише били Срби, а било је и Турака међу њима; буљубаша пак свагда им је био Турчин. У Турској гдјешто чувају пандури и путове и прате трговце. И поред Црногорске границе Турци гдјешто имају пандура, који чувају границу од Црногорскијех чета. cf. пандурница. — 2) (у војводству а сад и у Србији) der Gerichtsdiener, apparitor [cf. хајдук (ајдук) 2]: E, секо, Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе, секо, твој је муж пандур).
па̀нду̑рница, f die Pandurenhütte, tugurium pandurorum. [cf. пандурица, паланка 2, стражара, стражница]. По Турској су гдјешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка), те у њима сједе пандури и чувају путове од хајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге.
стра̀жара, f die Wachthütte, das Wachthaus, vigiliarium. cf. стражница, [шиљбокана; пандурница].