особина, осопштина, прћија
о̀собина, f. besonderes Eigenthum (was nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung steht), Sondergut,* res propria, non communis familiae, peculium. Гдјекоја жена има краву или овцу, што јој је поклонио отац или други ко; а мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д. cf. осопштина, прћија [2].
* оно што ко у задрузи има само своје осим задружнога — Броз-Ивековић (1901) 1, 923.
о̀сопштина, f. (у Фрушкој гори по манастирима) оно што калуђер који има само своје осим манастирскога, н. п. виноград или кошнице. Отприје су многи калуђери имали осопштине, али је то укинуто под митрополитом Ненадовићем, и само је остало допуштено калуђеру имати своје салате или каквога другога поврћа. cf. особина, прћија [2].
пр̀ћија, f. 1. (у Ц. г.) што се да уз дјевојку, die Mitgift, Heirathsgut, dos [vide женинство]: Удаји је, с јадом је удала, | Све јој млада у прћију дала | Све Ђурђево и Смедерево | А најпотле и два своја сина. 2. (по зап. кр.) vide особина.