обо̀рати
обо̀рати, о̀боре̑м, v. pf. umackern, circum aro. У гдјекојим мјестима (као н. п. у Сријему) људи уз кужно доба обору село (т. ј. повуку бразду око свега њега), да куга уњ не би дошла. У томе оборавању мјесто волова плуг вуку шест дјевојака мљезиница голијех нагијех, а најстарији човјек из онога села плужи, и то се ради ноћу у глухо доба.