нокат
но̏кат, кта m. 1) der Nagel (am Finger), unguis. Нокат у ледину (бјежи!). Кажу да у недјељу не ваља сјећи нокте (а малој дјеци прије године никако), да не би дјеца била лупежи. — 2) врх у лемеша, cf. лакомица [4]. — 3) у пушке доњи и горњи нокат, cf. зуб [2]: Стоји као на нокту, т.ј. готов као запета пушка.