нагу̀ске̑ [cf. натра̀шке, на̀задачке̑]
нагу̀ске̑, rücklings, retrorsum. cf. натрашке, назадачке.
Иде нагуске као рак — Вук, Пословице (1849) 96.
Као да је нагуске устао (тако му све иде у назадак) — ibid. 129
НАГУ̀СКЕ̑, adv. натрашке. Од на-гуз-ке, гдје је на познати приједлог, -ке је наставак за творбу прилога (испор. безобзирке, гологлавке, лежећке, полошке и др.) а гуз је дио тијела, што стоји страга, дакле нагуске је исто што натрашке. — Рјечник ЈАЗУ (1880-1976) VII, 349