море
1. мо̏ре n. 1) das Meer, mare. 2) (у Дубр.) das Meerwasser, aqua marina: донеси ми мора да се окупам; попиј једну чашу мора; море се не може пити.
2. мо̏ре! interj. [cf. мори] овом се ријечи показује као неко старјешинство (као мало мање него са бре). Кад рече једнак једнакоме море! онда гдјекоји (особито дјеца и момчад) одговори: „Море ти до кољена, а г…а до ушију.” А кад рече млађи старијему море! онда онај пита: „ко је твој море?” па хоће онога шаком за врат. Море, Марко! не ори друмова — Море, Турци! не газ’те орања.