мило̀брука и мило̀бруковић
ша̀љивац, и̑вца m. der Freund des Scherzes*, amans joci. [cf. шалиџија. лакрдијаш, милобрука, милобруковић].
*пријатељ шале
МИЛО̀БРУКА, m. шаљивац… Ријеч је без сумње сложена од придјева мио и од именице брука у значењу: шала, смијех, које је ваљада та ријеч некад имала или га још и данас гдјегод има, али му нема потврде. По томе би дакле милобрука значило човјека, који се мило шали, мило се смије. — Рјечник ЈАЗУ (1880-1976) VI, 677
МИЛО̀БРУКОВИЋ, m. исто што милобрука.
Кад се у пожње сјетим да се они милобруковићи са мном спрдају, купим једно мало звонце, пак сутрадан, кад наиђи у улицу, почнем звонити и подвикивати: „Звек за мирис!” — С. Љубиша, Причања Вука Дојчевића
Tо је несрећа и скитница без мозга и без образа, пак се ш њим ругају несмотрењаци и милобруковићи” — С. Љубиша, Шћепан мали