ма̀ђиони̑к
ма̀ђиони̑к, m. (у Боци) der Hexenmeister, magus. Мађионик је мало налик на вјештицу, али се не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као н. п. игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала, црну вуну и т. д.; па кад хоће коме да науди, он зна које од овијех мађија ваља саставити и на каково зло намијенити (и за то игле без ушију нико не ће узети кад је гдје нађе). Приповиједа се да су гдјекоји овако замађијани људи по молитвама свештеничкијем (испод петраиља) избљували све оне мађије којима су замађијани, па најпослије и само своје срце.