ма̀зија

ма̀зија, f. 1) vide [надо 3] челик. 2) die Probe des glühenden Eisens und heißen Wassers, experimentum per ignem. У Србији су до скора кашто вадили мазију, т. ј. кад на каквога човјека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Панту Стаменићу из Јадра, из села Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине, из села Мојковића).