лопов
ло́пов, ло́пова m. vide лупеж. У Србији су се од прије лопови звали они лупежи који обијају зграде те краду, или који ударају на људе у кућама или у пољу те их харају и нијесу прави хајдуци, тако н. п. онај који украде јаре или макар коња и вола није лопов, него само рсузин или крадљивац, као ни хајдук, који човјека на кући или гдје у пољу похара.
по̀лича̑р, m. (у Ц. г.) који с полица краде, н. п. сир, млијеко и т. д.; ein Hausdieb, der von der Wandleiste stiehlt.