Кокан
Ко̀кан, m. 1) пјева се и приповиједа како се некакав Кокан челебија погодио: У зле дане у године гладне | За три гроша и чакшире сукна | Да он двори седам газдарица | И да чува хиљаду оваца; како је газдарица Мара купила коло да би домамила Кокана од оваца; како је Кокан дошао, какав је био и како је у колу играо, и т. д. И од тога је остала ова пословица: Нема кола без Кокана.