златоје
зла̏тоје, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: за то је обичај да она, пошто се доведе, свима кућанима (мушкоме и женском) надјене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије дјетиће) [1] таком [1], неког ба́бом [2], неког господином [2] (је ли отишао господин да доћера свиње?), неког дјевером [4; cf. аго 2, деспот 3, тато]; — а млађе бра́том [2], златојем, соколом [5], милоштом [2, милошћом 2], милојицом [cf. красни, храна 3], и т. д.; — жене госпом [3, 1] мамом [2], мајом [3], наком, снашом [3], невом [2]; — а дјевојке уба̀вицом, љепотицом [2, 1] секом [2, 1] госпо̀ђицом, голубицом [3] и т. д.