зимовник, cf. зимовиште
зимо̀вни̑к, зимовни́ка m. der Winteraufenthalt, Winterquartier (der Räuber)*, hiberna praedonum, cf. зимовиште: Снијег паде, друми западоше, | Планине се снијегом завише, | По гори се одити не може: | Да тражимо себи зимовника, | Ђе ће који зиму презимити.
*на зимовишту стан, квартир, кућа, зграда гдје тко зимује — Броз-Ивековић (1901) 2, 844. Вукове дефиниције и на немачком и на латинском су, међутим, још одређеније: „зимско боравиште, зимско пребивалиште (за лопове)”.