за́пис [cf. (х)ама́јлија, тилѝсум]
за́пис, m. 1) ein Talisman, carmen (signum) magicum. cf. хамајлија [(амајлија), тилисум]. Записе од различнијех болести, а и од другијех зала, записују гдјешто и наши људи, али највише Турске хоџе. Гдјекојим се записима кади, али их се највише носи уза се као хамајлија; а гдјекоји се и једу, н. п. од бијесна псетета запише се запис на горњој кори од куповнога хљеба (сомуна) па се она кора осијече и да болеснику те једе, а хљеб остане ономе који је записивао. — 2) (у Шум.) у дрвету изрезан крст. Кад се носе крста, обиђе се трипут око оног дрвета (записа) и (под записом) поп чита молитве, по том се крст понови ножем, па се од свијеће откине мало воска, те се од њега начини крстић и прилијепи у онај поновљени крст. На чијој је земљи крст, онај донесе вина и меса те почасти крстоноше. На коме је дрвету оваки крст, с онога род не смије се млатити нити нањ пети, јер веле да је грјехота.