гуцати
гу̏цати, ца̑м v. impf. hinunterschlingen*, devoro: да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало, sagte die Zigeunerin, als man ihr verwies, dass sie die Butter, die man ihr, um die gesprungenen Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geschlungen.**
*гутати
**казала Циганка, кад су је прекорили што је изјела скоруп који је искала да намаже испуцане усне — Броз-Ивековић (1901) 1, 353.