грана [cf. хвоја; сплет, љесица; отока]
гра́на, f. 1) der Zweig, frons [cf. хвоја]: метнути дјевојци грану на пут, т. ј. смести је чим да се не може удати. — 2) у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere Fläche des Fusses, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. [vide сплет 3] cf. љесица. — 3) (у Боци) der Arm eines Flusses*, cornu [vide отока 1]: Ту се ладна вода уставила, | Пушти гране на четири стране — Што су воде распуштиле гране, | Моја љубо, на четири стране.
*рукавац реке