глу̏хопр̑ђа
глу̏хопр̑ђа, [глувопрђа] f. und m. Schimpfwort für einen der nicht hört oder hören will*, convicium in hominem non audientem aut audire nolentem.
* погрда чељадету женскоме или мушкоме, које не чује или не ће да чује — Броз-Ивековић (1901) 1, 315.