гладун и гладионица
гла̀ду̑н, гладу́на m (у Ц. г.) који се глади (н. п. кити, често чешља), ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладионица.
гла̏дионица, f (у Ц. г.) који се кити, ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладун.
фићфѝри̑ћ, фићфири́ћа m (у војв.) [vide кицош].
вр̀коч, врко̀ча m као кицош, der Stutzer, homo elegans.
ки̑цош, m ein Zierling (vom Manne), qui mollius incedit. [cf. вркоч, гладац, гладионица, гладун, фићфирић].