гегавачки [шљепачки]

ге́гавачки̑, ка̑, ко̑ vide шљепачки. Слијепци говоре кашто између себе да их други људи не могу разумјети, и то се зове гегавачки језик, или: говори гегавачки. Ја сам прије неколико година у Вуковару питао једнога младога слијепца за подоста ријечи како се зову гегавачки, па ми многе није знао казати, а које ми је казао, ево их овдје назначујем: Бог се зове е̏рић, а тако исто и небо, киша про̏шлица, а тако исто и вода и зима, трава ја̑рба (Влашки, по Латинскоме herba), дрво башту́њац, а тако исто и штап, хљеб па̏ља, co зр̀нија, месо ми̏шкра, сир му̏ри̑во, лук ла̀ул, грах (пасуљ) па̀љку̑ш, купус тѐжња̑к, вино у̑рви̑з (по Маџарски било би госпоска вода), ракија готѝвица, ђаво га̏гул, глава ва́нта, а тако исто и чело, око зра̏кавица, нога гља̀вица, јаје муцва́њак, гусле ре̏давице (а просити ре̏дати), торба са́гља, коњ ра̀шко̑в, кобила рашко̀вица, кола тре̏скавице, кућа у̑нџа, соба у̑нџица, ватра па̏верица, лонац паверња̑к, псето у́нта, говече ри̏со̑вче, крава рѝсуља, овца рѝсу̑љка, риба зу̀нија, човјек лева̑т (у̀те̑нто лева̑т умр̈о човјек), жена лѐва̑тка, син клѝндо̑в, дјевојка клѝндо̑вка, дијете кли̑нче, брат вр̀годни̑к, сестра вр̀годница, отац ке́вац, мати ке̏ва, мали мискѝњав, говорити разреди́вати, иди брзо гља̑ј го̏ти̑вно, плакати пли̑нчити, молити го̏ти̑вно ре̏дати. Кажу да слијепци овијем језиком особито говоре у Славонији и у Турској посавини.