вѐриге [cf. ла́нац, сѝнџи̑р; ко̀мостре (ко̀моштре)]
вѐриге, ве̏ри̑га̑ f. pl. 1) pl. v. верига [vide верига]: Па поведе вранца за вериге. — 2) die Kesselkette, catena e qua pendet aenum. [cf. комостре (комоштре)]. У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити да се љуљају кад се пињата или котао скине с ње, јер веле да су лађе на мору за оно вријеме у муци и невољи док се вериге љуљају. — 3) [Вериге] једно уско мјесто у заливу Бокељскоме, гдје су горе с обје стране залив стијесниле. Приповиједа се да су се на ономе мјесту негда запињале вериге, да бродови непријатељски не би горе проћи могли, и зидине од стражара са обје стране још се виде.
вѐрига f. (у Боци) die Kette, catena, cf. ланац [1, вериге 1, синџир].