врагађур
врага̀ђу̑р, врагађура m. Питали бабу кад је ишла на панађур куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем на панађур ђур”. А кад се вратила с панађура, онда је запитали: „ђе си била, бако?” “На панађуру и на врагађуру” (одговорила љутита, пошто је видјела да на панађуру не да нико ништа без новаца).