вр́зино ко̏ло, n. Срби приповиједају…
вр́зино ко̏ло, n. Срби приповиједају да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих 12 мора бити) на врзино коло (да доврше са свијем и да се закуну. А гдје је то врзино коло, и шта је, Бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи или виле), али они не могу познати кога је нестало. Људи из Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино коло, на коме виле играју. (Тај је био и на врзину колу — говори се за човјека, који је много учио —). Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани („какав је издрпан, као грабанцијаш”).