виленик
вилѐни̑к, вилени́ка, m. (у Боци) човјек којега је вила била устријелила па га она сама и извидала и својијем му скутом ране завијала: по том је он посестрио и она му даровала биље да га не може нико преварити и да му жена рађа добре јунаке и лијепе шћери.