ви́ла f. (pl. ви̑ле, gen. ви́ла̑) 1. die…
ви́ла f. (pl. ви̑ле, gen. ви́ла̑) 1. die Vile (eine Art Nymphe), Vila (nympha). Виле живе по великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одмах умре. — 2. на куле на виле (н. п. разби какав посао), durch verschiedene treffende Gründe (etwas vereiteln), conturbare. Казујући Српски другијем ријечима како је ко разбио на куле на виле, рекло би се како је говорио: Ово било, оно се свило, и т. д. [ — 3. cf. чороје.]
ovo ne razumijem: Ово било, оно се свило, и т. д.
Није виленисање мачији кашаљ, па да буде сваком лако разумљиво…
Пре свега морам да кажем (иако то није било Еленино питање) да се израз „на куле на виле“ не употребљава у савременом српском, барем га ја не употребљавам и никада га нисам чуо у говорном језику. Користи га, међутим Матија Бећковић у својој дијалекатској поезији, тако да није искључено да се у другим крајевима бившег српскохрватског још може чути.
Код Бећковића то звучи овако:
то се мене увијек шћело,
да ме снађу јади на правди Вишњега,
да се све излиже и истањи,
на куле на виле,
да се спузе ко лед између прста,
па да од тога не бидне ништа
(Рече ми један чоек)
Вуков први пример за употребу („н.п. разби какав посао”) одговара мање-више немачкој дефиницији овог израза — durch verschiedene treffende Gründe (etwas vereiteln) — што би се на српски могло превести као „из различитих, одговарајућих разлога нешто спречити, пореметити”. Дакле, када него разбије посао на куле на виле, он посао не уради него се вероватно расплине у сопственој причи.
Вук, међутим, тај исти израз објашњава и у својим Пословицама, нешто другачије: „Разби на куле на виле. Кад ко кога различним ријечима одврати од каква намјерења”.
Е сад долазимо до Елениног питања — шта заправо значи „Ово било, оно се свило.” То је Вукова илустрација за говор некога ко прича много. Онај ко разбија на куле и виле говори исувише детаљно и прича вероватно свакојаке глупости. На савременом српском, ово било, оно се свило би се рекло било је овако, било је онако или нешто типа те ово те оно.