бућо̀глав
бућо̀глав, а, о (ст.) vom Kopfe der Eule*, epithetum capitis bubonis: Ид’ одатле, сово бућоглава.
*о совиној глави; „у кога је бућ на глави, исп. бућав” — Броз-Ивековић (1901) 1, 112.
bȕćav, adj. čupav, neočešljane kose. isp. buć. — Broz-Iveković (1901) 1, 112.
bȗć, m. kosa na glavi uzdignuta i zamršena kao klupko. — ibid.