бијес
би̏јес, m. (јуж.) 1) die Wuth, rabies: бијес те сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. — 2) или је отишао у хајдуке од бијеса (Wuthwille, Übermuth), или од невоље? [cf. бијест, бјеснило]. — 3) Alter der jugendlichen Blüthe, aetas florescens: До кад бијах на бијес ђевојка.