бекавица и векавица
бе́кавица, f. 1) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу; изучио бекавицу. — 2) die Blökerin (z. B. Schaf)*, balatrix: нађох село манитијех људи, и напросих сто векавица и триста бекавица (у приповијеци).
*која блеји, н.п. овца
ве́кавица, f. коза, die Meckerin** (als Apposition von der Ziege) mutitrix. cf. бекавица [2].
**која вечи, векеће — Броз-Ивековић (1901) 2, 706.