ба̏нђен [cf. бандижан]
ба̏нђен, а, о (око Сиња) човјек који је што скривио па не ће суду да иде, него живи према власти као хајдук, само што не чини никоме ништа. Банђен човјек живи у своме селу и код своје куће ради своје домаће послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацији и у Боци има овакијех људи много, гдјекоји су још од Француза остали. cf. бандижан.