ба̏бини ја̑рци, ба̏бини ко̏злићи, ба̏бини по̀зајмени̑ци, ба̏бини у̏кови
ба̏бини ја̑рци, ба̏бини ко̏злићи, ба̏бини по̀зајмени̑ци и ба̏бини у̏кови, m. pl. ово вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.” На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2].