а̏вр̑љ ба̏вр̑љ [cf. тр̏ла вр̏ла]
а̏вр̑љ ба̏вр̑љ, тамо амо, овамо онамо, [cf. трла врла;] н. п. кад ко казује како је тумарао којекуда, док је што нашао. cf. баврљати.
тр̏ла вр̏ла, (у Боци) vide аврљ баврљ: Подиже се стара баба | Да под старост јашикује, | Гребеном се очешљала | А мазањем намазала, | Трла врла те у коло.