Мојанка

Мо̀ја̑нка, f. долина између Дицма и Сиња. Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка” и тако се оно мјесто назвало Мојанка. За свједочанство овога узима се још и то што се у Мојанци једно мјесто и сад зове Женски кланац; а кажу да се и „гребље” од сватова још познаје (али ја бих опет прије рекао да је Мојанка постала од некога Мојана, него од Анке). — Хајдуци су онуда до скора дочекивали путнике, за то се и сад виде двије стражаре крај пута око неко два пушкомета хода раздалеко. У Мојанци нема шуме, него је камење и рупчаге: Дочекаће залци у Мојанци, | Отеће ти коња и оружје.