ло́пов, ло́пова m. vide лупеж. У Србији су се од прије лопови звали они лупежи који обијају зграде те краду, или који ударају на људе у кућама или у пољу те их харају и нијесу прави хајдуци, тако н. п. онај који украде јаре или макар коња и вола није лопов, него само рсузин или крадљивац, као ни хајдук, који човјека на кући или гдје у пољу похара.
по̀лича̑р, m. (у Ц. г.) који с полица краде, н. п. сир, млијеко и т. д.; ein Hausdieb, der von der Wandleiste stiehlt.
тре̏скавац, m. 1) (у Промини) онај што тресе новце у капи, кад се игра трескавица; — 2) (у Котарима) онај што лови сјенице: узме се мјехурић од бабине шумице или од Божјега дрвца, у мјехурић се стави неколико зрна проса, мјехурић се држи процијепом и треска се њим, те се чује глас налик на цвркутање сјеница које долијећу и хватају се на лијепак; трескавац је, разумије се, сакривен за граном или за жбуном.
Ко̀кан, m. 1) пјева се и приповиједа како се некакав Кокан челебија погодио: У зле дане у године гладне | За три гроша и чакшире сукна | Да он двори седам газдарица | И да чува хиљаду оваца; како је газдарица Мара купила коло да би домамила Кокана од оваца; како је Кокан дошао, какав је био и како је у колу играо, и т. д. И од тога је остала ова пословица: Нема кола без Кокана.
грѐпсти, грѐбе̑м v. impf. 1) kratzen, krallen, scabo. — 2) лан, кудјељу, krämpeln, carminare, cf. [vide] гребенати: Баба баби гребла лан, | Да јој заман прође дан. — 3) н. п. котао, пошто се у њему млијеко узвари, schaben, radere. Највише жене дају дјеци те гребу котао; гдјекоји кажу да ће ономе који гребе котао или други какав суд у оваком догађају, ићи киша кад се стане женити или (ако је женско) удавати.
но̏кат, кта m. 1) der Nagel (am Finger), unguis. Нокат у ледину (бјежи!). Кажу да у недјељу не ваља сјећи нокте (а малој дјеци прије године никако), да не би дјеца била лупежи. — 2) врх у лемеша, cf. лакомица [4]. — 3) у пушке доњи и горњи нокат, cf. зуб [2]: Стоји као на нокту, т.ј. готов као запета пушка.
би̏јес, m. (јуж.) 1) die Wuth, rabies: бијес те сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. — 2) или је отишао у хајдуке од бијеса (Wuthwille, Übermuth), или од невоље? [cf. бијест, бјеснило]. — 3) Alter der jugendlichen Blüthe, aetas florescens: До кад бијах на бијес ђевојка.
пи̏павица, f. 1) дјетиња игра: дјеца се хватају са два прста једно друго одозго за кожу на руци говорећи ово: „Пипавица пипа, на куле на виле, на медене колачиће, на свилене појасиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радованцу. Зовите га на вечеру. Он нит’ може вечерати ни по кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на војску и доведе плаву плавојку, не ће плаве плавојке, веће оће црну црнојку, ајде шуга на војску.” Ко најпослије буде ухваћен за руку, онај ваља да иде да донесе на кркаче онога којега је пипавица прије послала на војску, т. ј. који је стајао мало даље од њих. — 2) кад се дјеца у почетку каке игре погађају које ће најприје чинити оно што у игри ваља да чини онај који изгуби, н. п. ко ће најприје жмурити, онда једно као бројећи све редом говори: „Пипавице, мипавице, на куле на муле, на медене колачиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радовану. Зовите га на вечеру. Ја не могу вечерати, ни по кући погледати. Штаглац маглац, кућни рогљац. Теглица, тегли море на војску, па доведи девојку, лепу лепојку, црну црнојку, метните је под кола, нек је кола сатру, у мекиње саспу. И два коња врана, и четири плава, од мора до мора, до белога Дунава. Шијуц.” На коме се рекне шијуц, онај ваља да жмури. Мјесто овога говори се кашто и овако: Од Дунава до Дунава, | До два цара царевина. | Гусен гусеница | Палипушка палипан | Држ’ се секо за катан | Катан био ђулистан. | Клинчица, варчица, звецкац! Овдје жмури онај на коме дође звецкац.
мѐзе, зета n. што људи залажу кад пију ракију не једући управо, der Zubiß, das Zubeissen, quod comeditur posteaquam biberis. Од Турске господе који су били почели пити ракију они су пред ручак и пред вечеру свагда пили, т. ј. сједну па по читав сахат или и више по мало пију, а мезета за сваком чашом ја који узме мало ја не узме: тако њих три четири могу попити неколике оке ракије н. п. уз једну јабуку. Па кад се овако добро напију или управо рећи опију, онда почињу јести. Ја сам ово гледао до године 1804. Истина да се мезе узима највише уз ракију, али се у нашијем народнијем пјесмама мезети и вино, и то још грожђем, н. п.: Скиде Марко мјешину са Шарца, | Пак сједоше пити рујно вино, | Мезете га грозним виноградом — Пије јунак црвенику вино, | Служи му га из горице вила | Десном руком и чашом од злата, | А лијевом мезе му додаје.
ђу́скати, ђу̑ска̑м v. impf. радити што са свом снагом, н. п. копати, сјећи, schwere Arbeit verrichten, laborare.
Зло̏та про̀топопа, m. У Земуну у крчми код Краљевића Марка видио сам намоловано како је Змајогњени Вук под Спљетом на мејдану погубио Злоту протопопу; ја сам о том и пјесму слушао, али се нијесам могао намјерити на пјевача који би ми је лијепо по реду казао.