Реклаказала, из Вуковог Р(ј)ечника

шегрт

Вук Караџић — Wed, 15 Jun 2011 09:11:02 +0000

шѐгрт, m. der Lehrjunge, tiro. Шегрти су у нас, особито у Србији и у Босни, као прави робови. Они носе воду, цијепају дрва (код гдјекојијех мајстора иду с коњем у шуму те и сијеку и доносе кући), ложе ватру, готове јело, перу судове, мијесе хљеб, перу кошуље, носају и забављају дјецу и запирају их кад се које испогани, перу собе и басамаке, чисте харове и кошаре, тимаре и поје коње, и т. д. Кад који овако неколико године послужи, па дође у кућу нов, онда онај нови овога замијени, а овај стане тобоже радити што око заната. Кад мајстор иде куд трговине ради (као н. п. у Сарајеву) замијењени шегрт иде пред њим пјешице (макар било, као што и бива, из Сарајева у Цариград), па кад пред ханом мајстор сјаше с коња, шегрт ваља одмах да га извода, по том намири и надгледа као и код куће, па ујутру кад хоће да полазе, опремљена пред мајстора да га изведе. Кад шегрт дође на занат, мајстор му између осталога наука каже и то да није само занат н. п. код терзија скројити и сашити хаљину, него да је занат и ватру наложити и јело зготовити, и т. д.

васкрс

Вук Караџић — Sun, 24 Apr 2011 13:36:03 +0000

ва̀скрс m, васкр̀сеније n и васкр̀се̑ње n (у горњ. прим.) Ostern, pascha. cf. вазам, велигдан, ускрс [ускрсење, ускрснуће]: Радује се светом васкрсењу — На васкрсеније треба свако да узме навору: за то у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с котарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се туку шареним и црвеним јајима, т. ј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме овај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Други дан васкрсенија (у понедјељник) ко не оде у цркву на јутрењу, овога (н. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију водом или да баце у воду; за то се каже онда: данас иду годишњаци у цркву (т. ј. они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз’ Бог и добар вече), и одговара се ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље.

одвика

Вук Караџић — Sat, 26 Feb 2011 16:41:59 +0000

о̀двика, f. die Entwöhnung, desuetudo, cf. одука: Навика је једна мука, а одвика двије муке.

књигоношче

Вук Караџић — Thu, 10 Feb 2011 23:33:20 +0000

књиго̀ношче, чета n. ein junger Briefträger*, taballerius juvenis: Завика му момче књигоношче.

* млади писмоноша

голуб

Вук Караџић — Fri, 14 Jan 2011 16:03:44 +0000

го̏лу̑б, m. die Taube, columba. Дивљи су голубови двојаки: једни су већи и зову се гривњаши [и грљаши], и ови се легу у гнијезду на дрвету као и грлице, а други су мањи, који се зову дупљаши, јер се легу у дупљама. Они се и по гукању разликују: кад гривњаш гуче људи кажу да говори: Шта ти̑ ту̑ чѝни̑ш, про̀кле̑ти̑ по̏пе, код ту̑ђе̑ же̏не̑, код ту̑ђе̑ ђе̏це̑, а дупљаш кажу да говори: Си̑ј лу̏к, си̑ј лу̏к, си̑ј лу̏к, т. ј. да је већ вријеме сијати лук кад он у прољеће долети и стане гукати.

Мојанка

Вук Караџић — Tue, 04 Jan 2011 12:27:40 +0000

Мо̀ја̑нка, f. долина између Дицма и Сиња. Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка” и тако се оно мјесто назвало Мојанка. За свједочанство овога узима се још и то што се у Мојанци једно мјесто и сад зове Женски кланац; а кажу да се и „гребље” од сватова још познаје (али ја бих опет прије рекао да је Мојанка постала од некога Мојана, него од Анке). — Хајдуци су онуда до скора дочекивали путнике, за то се и сад виде двије стражаре крај пута око неко два пушкомета хода раздалеко. У Мојанци нема шуме, него је камење и рупчаге: Дочекаће залци у Мојанци, | Отеће ти коња и оружје.

голомразица

Вук Караџић — Sat, 18 Dec 2010 16:53:20 +0000

голо̀мразица, f. вријеме кад је мраз, а нема кише ни снијега, der Frost, gelu.

незнадоша, нехтеша и немогоша

Вук Караџић — Sat, 04 Dec 2010 17:33:26 +0000

нѐзнадоша, m. који се чини да не зна ништа, der sich stellt, als ob er nichts wüßte, qui inscitiam simulat: Незнадоше свијет поједоше.

нѐхтеша, f. (ист.), нѐхтиша, f (зап.) и нѐхтјеша, f (југоз.) онај који (каже да) неће, der nicht zu wollen angibt, qui se nolle dicit. cf. [нектеша,] некћеша.

немо̀гоша, f. (у Боци) који (каже да) не може, der sich stellt als ob er nicht könne, qui se non posse dicit: Немогоше поједоше, | А некћеше све попише.

бјелогуза

Вук Караџић — Wed, 01 Dec 2010 17:12:42 +0000

бје̏логуза, f. (у Ц. г.) некака тица као плиска, Art Vogel, avis genus [der gemeine Steinschmätzer, saxicola oenanthe L.]. Кажу да ове тице зимују у земљи у реду туривши кљун једна другој у перје.

дуванкеса

Вук Караџић — Fri, 19 Nov 2010 19:57:08 +0000

дува̀нкеса [духанкеса], f. т. ј. дуванска кеса, der Tabakbeutel, saculus herbae nicotianae. [cf. тутункеса].

дува́нити, ду̀ва̑ни̑м (cf. духанити) v. impf. 1) mit Rauchtabak versehen, providere herbam fumariam. — 2) (око Сиња) пушити дуван, Tabak rauchen, fumum herbae nicotianae haurio: дуваните ли?